Autore teksta, potpuno ste promašili temu. U početku pričate o teškom stanju u kome se nalazi društvo u celini, dok u drugom delu osipate paljbu, i pri tome koristite izraze nedostojne političkih kometara od kojih je najuvredljiviji i za čitaoca i za onog na koga se odnosi, ali i na samog autora jer govori o siromaštvu rečnika i nedostatku takta: autizam.

Prosto je neverovatno da se u ovako teškoj sitaciji, od vlasti koja je sastavljena po ko zna kojem kriterijumu sa tolikom kritikom osvrće na DSS i Vojislava Koštunicu. Gospodin Koštunica je verovatno, pored Miloševića, političar, na čije rušenje kredibiliteta (otuda i izraz autizam za njega) potrošeno najviše novca. Ko je to finasirao, ne znam. Mogu da nagađam, kao i svaki građanin Srbije.

Moram takođe da reagujem na stav autora da se DSS ponaša kao da nikada nije bio u vlasti i da ne nosi nikakvu odgovornost za stanje u zemlji. Činjenica je da se i u sadašnjoj vladajućoj koaliciji, neki njeni članovi ponašaju kao da su u opozici, nepotizam cveta, tajkunizacija je na vrhuncu...
I šta nam poručuje autor: Koštunica je kriv za sve.
Izvinite molim vas, ali zaključak vam je tendeciozan.

Ja mislim da je svakome ko (ume da) čita između redova jasno da zahtev V. Koštunice za referendum o članstvu u NATO-u najmanje ima veze sa članstvom u NATO-u. To, naravno, ne znači da V. Koštunica ne misli sasvim ozbiljno kada kaže da su građani ti koji treba da odluče o članstvu u NATO-paktu; on to misli, ali hoće da kaže još nešto.

V. Koštunica hoće da kaže da je na građanima da odlučuju o ključnim političkim, strateškim pitanjima, na primer o političkim i vojnim savezima sa drugim državama. Tako sudbonosna pitanja ne smeju da budu prepuštena tzv. političkim elitama.

Zbog čega je ovaj princip toliko važan, zbog čega ovaj princip uopšte nije anahron? Zbog čega ovaj princip - a to je osnovni princip demokratije - ne samo da ima veze sa pitanjem izlaska iz ekonomske krize, već je jedini put izlasku iz ekonomske krize?

Onoga ko je elementarno upućen u globalne a posebno u lokalne ekonomske (ne)zgode, ne treba podsećati da su ekonomsku politiku ove zemlje vodili tzv. stručnjaci - ekonomska politika je bila i ostala potpuno neprozirna "običnom čoveku".

Ekonomisti posebnog kova i nihovi ideolozi uspeli su da spoje dve evropske tradicije: prvo, tradiciju staljinizma (naša ekonomska avangarda bolje od samih radnika i seljaka zna šta je u interesu radnika i seljaka; ekonomisti posebnog kova imaju privilegovan uvid u gvozdeni zakon istorije); i, drugo, njihovi ideolozi su izbor između "Zapada" i "Istoka" predstavili kao izbor između dva sveta, superiornog i inferiornog, civilizovanog i primitivnog itsl, čime su se stavili u najveću blizinu jedne druge evropske tradicije, ideologije koja je cvetala u Nemačkoj tokom prethodne velike krize.

Svima je jasno gde nas je dovela tzv. elita, ekonomski stručnjaci posebnog kova i njihovi ideolozi! Potpuno je jasno da su tzv. elite stručnjaka radile u interesu ekonomske i političke elite a ne u interesu (ogromne većine) građana.

Princip na kome insistira V. Koštunica jeste elementaran ali to ne znači da je anahron. Naprotiv! Mi smo uspavani ideologijom elitizma (elitizma "stručnjaka" i "autentičnih predstavnika evropskih vrednosti"), skloni smo da prihvatimo da neko drugi treba da odlučuje o našoj sudbini, naseli smo na (rasističku!) priču o sopstvenoj nezrelosti, nekompetentnosti, gluposti...

Zbog toga insistiranje Vojislava Koštunice na elementarnom principu demokratije danas ne samo da nije anahrono nego je najaktuelnije! Pa, mi sada vidimo gde su nas doveli "ekonomski stručnjaci" koji su bezuslovno prihvatali diktat EU (u ime neke imaginarne buduće integracije) kao i diktat drugih međunarodnih političkih i ekonomskih institucija.

Zbog toga zahtev da se o ključnim pitanjima odlučuje na referendumu najpre treba razumeti kao poruku da je vlast izgubila svaki legitimitet, tj. kao poziv narodu da sam odlučuje o svojoj sudbini - nismo glupi, nezreli, nepismeni, zaostali (kao što to pokušava da nas ubedi "druga Srbija"), možemo i moramo samo da se staramo o sebi. A to, u krajnoj liniji, znači da sami treba da odlučujemo i o (pre)raspodeli bogatstva.

Ako neko, međutim, očekuje da V. Koštunica izađe sa spiskovima tajkuna koje namerava da uhapsi ili sa planovima o budućim strateškim privrednim investicijama, ako dakle neko misli da V. Koštunica treba potpuno da otvori karte i da sasvim otvoreno saopšti koje sledeće korake namerava da preduzme, onda taj ili ne razume elementarna pravila političke igre ili se samo pravi da ih ne razume...

Taj Čanak (još jedan!) je oportunista! Uvek uz vlast, a kad kola krenu nizbrdo, pravi se Englez. Sad mu nisu dobri ni oni kojima se pre samo koju godinu presaldumio. Radnici moraju znati da imaju guju u nedrima!

Koštunica?
Hm... anahron jeste. Ali mu je i srce na pravoj strani. Desnoj.
Nije mu neka partija, istina. Način prezentacije im je katastrofa.
Ali "ekipa" iz DSS-a koju znam nije tu samo zbog para. Nego, vole Srbiju. Stvarno.

Šta znam. Da malo podmlade stranku i biće oni ok. Dao bi im ja još jednu šansu. Al` da ne primaju članstvo čim dobiju malo vlasti kao prošli put!

Mlađa Dinkić je najveći grobar srpske privrede, samim tim i države. Ostali , kao što su Vlahović, Pitić, Labus, Đelić su ipak manje štetočine poredeći se sa prvospomenutim. Što se tiče Koštunice, on apsolutno snosi svaku odgovornost, što je dosledno sprovodio takozvanu ekonomsku politiku samozvane ekspertske grupe G17+, što je dovelo do prelivanja imovine u ruke pojedinaca, čime se počinila pljačka koja hiljadostruko nadmašuje pljačku tokom nacionalizacije 1945, i čije razmere tek treba da utvrde opljačkane generacije koje tek dolaze.

Pitam se da li gospodin Vučinić može sebe da pogleda u oči posle ovog i ovakvog članka? Na stranu konfuziju i gomilu nelogilnosti u ovoj kolumni, ali izgleda da drugačije i ne može da bude kada je jedini cilj ovog pisanija da se napadne Vojislav Koštunica. Da li se to "žuta" i "stručnjačka" Srbija uplašila plodova svoga vladanja pa bi sada brže-bolje da nađe dežurnog krivca? Po Vučiniću je Boris Tadić kriv što "...pokušava da amnestira Demokratsku stranku od odgovornosti za učešće u vlasti u prethodnoj koalicionoj vladi Vojislava Koštunice...". Gospodine Vučiniću, da li ste zaboravili da je većinu u toj vladi imala Demokratska stranka sa nezaobilaznim G17+? Da li ste zaboravili da od 5. oktobra 2000. ekonomsku politiku isključivo kreira taj isti G17+? Da li znate da sadašnja vlast i predsedik Tadić drže sve konce u ovoj zemlji? Da li znate da je sadašnja vlast obećala kule i gradove a potrošila više od pola svog dosadašnjeg vremena na dogovore o mestima u upravnim odborima javnih preduzeća ne ispunivši NI JEDNO obećanje? Da li znate da su ministri ove vlasti prognozirali napredak Srbije upravo zbog svetske ekonomske krize umesto da urade nešto da njene pogubne efekte ublaže? Da li je ova ili neka druga vlast počela da jednostrano primenjuje SSP na štetu Srbije? Da li ova ili neka druga vlast troši nemilice sretsva budžeta na zataškavanje diplomatskih skandala, na bezbrojne izveštaje revizorskih kuća ne bi li nekako prikrili neprimereni lopovluk u NIS-u, na infrastrukturne poklone (možda jednog dana) dolazećem FIAT-u? Da li je ova ili neka druga vlast poklanjala najbolje građevinsko zemljište u Beogradu raznim tajkunima i stranim ambasadama? Da li poslanici sadašnje ili neke druge vlasti glasaju iz Turske, skupštinskog restorana i ko zna odakle? Ko to donosi neustavne Statute i koji predsednik države svakodnevno krši Ustav radeći posao predsednika jedne stranke? Da li je zaista za sve kriv Vojislav Koštunica? Stanite pred ogledalo i pogledajte se u oči!

Slažem se da je Koštunici srce na pravoj strani i da ispravno gleda na nacionalnu priču. Ali zar nije onomad Vukadinović tačno opisao DSS kao ”rentijere okolnosti”? Kao predsednik, Koštunica se pravio nevešt kada su oteli Miloševića, a dozvolio je da ga Đinđić do te mere izmanipuliše da mu je ukinuo državu. Kao premijer, pravio je koaliciju prvo sa G17 a onda sa DS, i oba puta mu se to razbilo o glavu. Vuk Drašković mu je bio šef diplomatije. Eto tri (ili četiri) njegova ogromna promašaja kao političara. Dovoljno da mu kažemo ”što je dosta, dosta je.”
Neophodna je neka alternativa ovom političkom dijapazonu između Tadića i Čede, ali to nisu ljudi koji su imali svoje šanse i prokockali ih.

@Nebojša Malić
Nije Koštunica pravio takve vlade "od besa" i u njih postavljao pomenute (tuđe) ministre. Kako nijednom nije mogao sam formirati vladu, formiranje takvih vlada u onim okolnostima je najmanje loše što se moglo uraditi za Srbiju. Da Koštunica nije radio to što jeste, ne samo da bi onaj prvi DOS harao do kraja mandata, nego bi i ovaj ili neki sličan "mini DOS" došao ranije. Uporedite te vladavine objektivno!

Čitajući članak zaključio sam da je Koštunica bio neka vrsta cara, apsolutni gospodara Srbije, sa vlašću na kojoj bi mu zavideli i Faraoni, a o sitnoj diktatorskoj boraniji da i ne govorim. Još samo jedan ovakav tekst i potuno ćy zboraviti da je DSS uvek bio u manjini u toj vlasti, da su ga izbacivali čim su mogli i primali kad su morali, ignorisali i radili šta su hteli, i na kraju ponizili javnim nadglasavanjem u vezi gasnog sporazuma (o sabotiranju politike prema Kosovu, uključujući i odlazak u Rumuniju da ne pričamo). Još samo jedan tekst, samo jedan gospodine Vučiniću, i savest će mi konačno biti mirna

@Budimir Ludvig; 12 utorak, 30 jun 2009 16:37. “Velika je mogućnost da se takvo ozbiljno pitanje ne reši na ozbiljan način. Da li će svaka "baba Smiljana" da odlučuje o budućnosti Srbije na referendumu? Ako hoće, takva će nam i sudbina biti.” Sudbina ce nam biti demokratska. Visepartijski sistem, demokratski parlamet, demokratija i privatna svojina su ciljevi koji nemaju alternativu. Nikakav demokratski centralizam ne moze da zameni glas “baba Smiljane”. Pokusali smo sa tim i stigli do klanice. Ponovni pokusaj, reformisanja AVNOJA, posebno ustavom iz 1974. godine, takodje je na stetu gradjana Srbije, ma sta pod tim podrazumevali. Gradjanska kultura Srbije je porazena 1945. godine, posle cega smo culi optuzbe na racun malogradjanske kulture, ali bez dokaza, jer ni nje nema. Gradjevina izgleda sada u planu, na sledeci nacin: kultura, politika, ekonomija. To znaci, bez “baba Smiljane” - ne moze. Kao ni bez sudija koji se drze zakona “ko pijan plota”. Bez ostalih poznatih baba itekako moze, kao i centralizovane demokratije. Ko ne shvata ovu logiku, nije van ovog vremena, vec je zlonameran. Ideja o srecnom drustvu bez SLOBODE i slobodnog sveta eskalirace uvek u pravcu, koji, na kraju, nikud ne vodi. Ko shvati, razumece! Pozdrav, RAVNOGORSKI POKRET DM, Beograd, Milorad Stanojlovic, generalni sekretar.

Gde ih nađe, što ne reče pre, a gde su bili dosad, ko im je branio, itd.?

Postavljenjem D. Bujoševića na mesto glavnog urednika "Politike" izbačen je S. Antonić, a uz njega i neki drugi kolumnisti (recimo, D. Žarković). Znali smo zbog čega je nepodoban Antonić, ali smo se pitali zašto ovi drugi. Ako ne pre, sada znamo da je to bilo samo da bi se relativizovalo ono prvo: izbacivanje Antonića; takvi su retki (i neće se tražiti novi), a drugih ima koliko hoćeš! Kad ono, za ove druge - navala i veća nego što se očekivalo! Jasno je zašto sam se ovoga setio čitajući gornji tekst!

To što se Sanader povukao iz politike samo pokazuje koliko je Vojislav Koštunica bio u pravu. Zbog čega? Pa, zbog toga što to znači da su evropske integracije stale i da je Koštunica sve vreme pravilno procenjivao da ne treba igrati (samo) na evropsku kartu. To pokazuje da su oni koji su u Srbiji igrali na evropsku i uopšte na zapadnu kartu, za koju su naivno verovali da sigurno dobija, napravili pogrešan izbor.

Taj izbor (mislim na sve porevropske partije, od DS-a do LDP-a), nije bio pogrešan samo sa pozicije nekog opšteg nacionalnog interesa. Procena evropskog bloka da je u njihovom vlastitom interesu da igraju na najjaču opciju (Evropa, Zapad), bila bi sasvim oportuna, politički racionalna, opravdana, samo pod uslovom da je osnovna premisa ispravna - naime, da Evropa nema alternativu, da Evropa sigurno trijumfuje itd. Pokazalo se, međutim, da se pod pritiskom ekonomske krize evropski projekat urušava (i nastaviće još više da se urušava), da je američka moć u svetu pala na najniži nivo od Drugog svetskog rata... u novim uslovima Zapad ne samo da nije u stanju da ponudi šargarepe, već više nije u stanju ni da zamahne štapom.

To znači da su oni koji su savetovali predsedniku Tadiću da odustane od višegodišnje politike kohabitacije (sa Koštunicom) praktično naneli najveću štetu samom Tadiću, a na izvestan način učinili uslugu Koštunici...

1. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, evro je bio 78 din. Danas je 94 din.
2. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, moja plata je bila oko 600 evra. Danas je oko 450 evra.
3. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, komunalije su mi bile 3700 din. Danas su 5000 hiljada.
4. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, markica za prevoz je bila 1400 din. Danas je 2200 dinara.
5. Kad je Kostunica bio na vlasti, struju sam placao 900 din. Danas je 1300 din.
6. Kad je Kostunica bio na vlasti, nosio sam flase vina za useljenje u novokupljene stanove na kredit mojih prijatelja. Danas vise nema razloga za to.
7. Kad je Kostunica bio na vlasti, moji roditelji su kupili novo pokucstvo (frizider, sporet, tv, kompjuter). I dan danas ih zovu "novi frizider", "novi sporet"...Danas, od penzije, to ne bi mogli.
8. Kad je Kostunica bio na vlasti, moji prijatelji su se zaposljavali po stranim firmama. Danas dobijaju otkaze ili strahuju za posao.
9. Kad je Kostunica bio na vlasti, drzao sam novac na stednji u banci. U novembru sam ga podigao.
10. Kad je Kostunica bio na vlasti jedne godine sam letovao u Grckoj, druge u Egiptu. Danas sedim u svom stanu, na godisnjem sam odmoru i pisem ovaj komentar.

Posle svega, svaki napad na Kostunicu smatam ili spinom ili cinizmom.

Baš zato što je bio na vlasti, a ni ovi sada nisu bolji!

Ne znam da li je Kostunica svesno ili nesvesno odigrao ulogu Trojanskog konja Zapada u srpskoj plisanoj revoluciji. Ali odigrao ju je. Odmah zatim, pocela je podrivacka, subverzivna kohabitacija u kojoj je Djindjiceva stranka pocela sa parazitskim odnosom prema stranci nacionalne obnove - koristeci njenu popularnost u narodu i stvarajuci mikro koalicije u vladi kako bi se jednom, zauvek resila DSS-a. To im nije bilo tesko iz dva razloga: velika, strahovita novcana, materijalna i logisticka pomoc Zapada DS-u i ekstremno desnicarskim (neoliberalnim) partijama u vlasti, i, apsolutna nesposobnost Kostunicinih kadrova da radikalno raskrste sa nesposobnim, politicarima sumnjivog morala i karaktera i udju u otvoreni sukob sa DS-om. To ih je kostalo vlasti, stranke i politicke buducnosti. Bez obzira na naizgled povoljan odnos prema nacionalnom pitanju, za DSS mi se ne glasa. Radije cu svoj glas dati politickoj organizaciji koja je usko vezana za pravoslavnu crkvu i ne ulazi ni u kakve predizborne koalicije, pa makar, kao stranka episkopa Nikolaja uoci rata imala 1% birackog tela. Znacu da u taj 1% ulaze nepotkupljivi ljudi koji ne veruju u ovu vrstu demokratije a podrzavaju duhovnu obnovu Srbije. Osnivanje takve organizacije ili pokreta je samo pitanje vremena u Srbiji jer veliki broj ljudi je zainteresovan za srpsku i pravoslavnu opciju i odbranu nasih interesa u srpskom politickom kontekstu.

Da li iko ko se ovde javlja veruje da posle sledecih izbora Velja Ilic, Nikolic ili Kostunica nece uci u koaliciju sa Tadicem i G17+? Pa sta ih onda cini boljim od stranke Cedomira Jovanovica?! Hajde da se u ovom narodu jednom podvuce linija preko koje se ne moze. Ili jesi - ili nisi sa DS-om i Tadicem i sa svim njihovim saveznicima u Skupstini van nje. Ima li ikoga sa druge strane te linije? E, kad bude, bice i Srbiji bolje. A do tada neka, kao i studenti sa Titom 1968, 'nezadovoljni Srbi' sa 'najvecom strankom u Srbiji' i njenim uticajnim predstavnicima - igra Kozaracko kolo.

E kad bi neko u DSS imao pameti da ovo što su rekli Ljiljana i Gazda Gruja stavi na predizborni spot ili plakat, sigurno bi se odlepili od 9-10% biračkog tela.
Nažalost, uprkos rezultatima koje su postigli, tamo nema kreativnih ljudi koji bi to umeli narodu predstaviti i zbog toga ćemo ponovo imati plakate u obliku državne zastave sa nekim ispraznim sloganom.
Pričati o ekonomiji i boljem životu, a kad dobiješ izbore sprovodi politiku kakvu hoćeš (nacionalno odgovornu, u ovom slučaju). To je dobitna kombinacija koju je DS primenio i ne vidim zašto ih ne najuriti njihovim oružjem. Nije iskreno, ali kako drugačije sa glasačima koji poveruju u 100.000 radnih mesta, 1000 evra, 1000 Italijanskih biznismena koji čekaju u Rumuniji da ulete u Srbiju i belim šengenima.
I nakon toga, obavezno izvršiti preraspodelu TV frekvencija!

Postovani gospodine,

radnici u Srbiji tacno znaju ko ih je doveo u situaciju u kojoj su - poimence: Dr Zoran Djindjic, Cedomir Jovanovic, Zoran Zivkovic, Mladjan Dinkic, Bozidar "Derikoza" Djelic, Boris Tadic, Bojan Pajtic, Miskovic, Beko, MK Kostic, Nenad Canak i ostali lideri i lidercici, tajkuni i tajkuncici sa nezajazljivim apetitima...